Opis automatike

Šta je automatika, i zašto nam je potrebna?

Automatika se sastoji od:

• centralne jedinice
• elektromagnetnih ventila
• raznih senzora

Prvo ćemo da objasnimo centralnu jedinicu. Ona je jedan kontroler, koji dobija informacije i na osnovu toga kontroliše kada i koji deo zalivnog sistema treba da radi. U njega unosimo podatke kada i koliko da rade određeni delovi zalivnog sistema. To je posebno važno jer raznim tipovima prskalica, i kap po kap cevima treba različito vreme rada, da bi isporučili potrebnu količinu vode na naše zelene površine. Rotorskim prskalicama treba maltene tri puta više vremena da bi isporučili istu količinu vode na određenu površinu, kao sprej prskalicama. Druga korisna stvar je, da uglavnom nema niko tu količinu vode, da može celu zelenu površinu da zalije odjednom, i uglavnom automatika je jeftinija od novog bunara i pumpe, koja može velike količine vode isporučiti. Ali najvažnija uloga automata je, da nemamo brige kada treba da se zaliva, i ne moramo biti prisutni za vreme zalivanja. Automat može da radi noću, kada spavamo, tako da uveče možemo preovesti vremena u bašti koliko god želimo, ne treba da brinemo o zalivanju. Možemo otputovati, i opet ne brinuti da će nas zateći osušena bašta kada se vratimo sa letovanja, ili izleta, automat je odradio svoje, i bašta ostaje zdrava i lepa uvek.

Pri odabiru centralne jedinice treba da uzmemo u obzir neke uslove. Postoje uređaji za unutrašnju montažu, i za spoljašnju montažu. Sledeća stvar je da li imamo mogućnost priključka struje, ili nam treba jedinica koji radi na baterije. Jako je važna stvar koliko izalza nam je potrebno, odnosno na koliko delova je podeljen naš zalivni sistem.

Sledeća važna stavka su elektromagnetni ventili. Bez njih centralna jedinica ne bi mogla da odradi svoj posao. Njih otvara i zatvara centralna jedinica, i kroz njih prolazi voda sa kojom prskaju prskalice. Postoje razni tipovi elektromagnetnih ventila, i uglavnom se razlikuju u veličini, i shodno tome i u količini vode koji može proteći kroz njih. U većini slučajeva u baštama okućnica ventil od jedan col zadovoljava potrebe. Oni propuštaju oko 80 litara u minuti bez većih gubitaka pritiska. Ako nam treba više vode za prskalice, onda se koriste veći ventili.

Manje važna, ali itekako korisna stavka su senzori. Postoje razni senzori koje možemo priključiti na centralnu jedinicu. Senzori za kišu (koji se najviše koriste), senzori vlage u zemljištu, senzori mraza, i senzori vetra. Svi oni imaju uticaj na rad centralne jedinice, ali nisu neophodni za funkcionisanje automatike. Naprimer ako nemamo senzor za kišu, prskalice će da rade i za vreme kiše, ili zalivni sistem moramo mi ručno da isključimo, što i ne mora da bude kraj sveta. Naravno komfornije je ako ni na to ne moramo da mislimo.